Petočlanoj porodici seoskog nadničara Sime Aćimovića koja živi u kolibi u polju u Mojsinju, selu koje se nalazi nedaleko od Čačka, u uslovima nedostojnim čoveka, sreća je, zahvaljujući pisanju Glasa javnosti i plemenitosti dobrih ljudi, konačno pokazala lice. Nakon objavljivanja teksta o njihovom životu i problemima s kojima se suočavaju, samo za nekoliko dana, rešili su problem krova nad glavom i što je još značajnije, na putu su da pronađu lek za Dušana, najmlađeg člana porodice koji od rođenja boluje od eritotermije, veoma retke i opasne kožne bolesti. Za neki dan otac Simo (37), majka Milena (26) i njihovi sinovi Aleksandar (8), Nemanja (6) i Dušan kojem je svega pet meseci, preseliće se u Jagodinu i u novom domu sačekati obećani lek za najmlađeg člana porodice Aćimović.

- Gotovo je neverovatno koliko je ljudi nakon objavljivanja teksta ponudilo svoje kuće i imanja, ali i drugu pomoć. Ipak, prihvatili smo ponudu gospođe Katarine Gracin iz Jagodine, koja nam je predložila da se preselimo u njenu kuću koja se nalazi na Budinom brdu i da se tu, ako Bog da, nastanimo za ceo život. Gotovo da ne možemo da poverujemo da nas je gospođa Katarina prihvatila sa toliko ljubavi i nežnosti. Jedini uslov koji nam je postavljen je da domaćinski vodimo brigu o kući koju nam daje i da ne dozvolimo da se zaparloži bašta i vinograd za koje je ova gospođa emotivno vezana. Eto, za koji dan bićemo građani Jagodine, a ja se iskreno nadam da ću uskoro obezbediti nekakav siguran posao i da ću konačno moći da deci priuštim pristojan život - priča Simo, glava porodice Aćimović ne skrivajući svoje uzbuđenje i radost.

Katarina Gracin, penzionerka koja živi na relaciji Francuska-Jagodina, nije se dvoumila nijednog trenutka da ponudi pomoć porodici Aćimović.

-Tekst o nedaćama porodice Aćimović sam pročitala na moru i moram reći da me je doveo do suza. U trenutku sam odlučila šta mi valja činiti i tako sam uradila. Pozvala sam Aćimoviće da dođu u Jagodinu i da im pokažem šta mogu da im ponudim. Jako su mi se dopali te smo se dogovorili za svega nekoliko minuta. Već sam regulisala mesto u školi za Aleksandra i kupila mu nove knjige, za Nemanju sam obezbedila mesto u obdaništu, dokupila sam nameštaj koji će im biti neophodan, a pomoći ću i materijalno koliko bude potrebno. I, verujte mi, sada se osećam mnogo ispunjenije i lepše - kaže Katrina Gracin koja je zbog skromnosti na jedvite jade prihvatila da joj se ime objavi.

Nakon pročitanog teksta sličnu odluku je donela i Ivona Aksentijević, rođena Čačanka, šef ekipe lekara na jednom institutu u Vašingtonu koja se svojski zauzela za izlečenje Dušana.

- Ivonu je tekst o Aćimovićima veoma rastužio te je organizovala da joj se u posebnim frižiderima hitno dostavi krv malog Dušana na analizu kako bi se našao lek njegovoj bolesti. Igrom slučaja, Ivona sa svojim timom baš u ovom trenutku radi na bolestima sličnim bolesti od koje boluje i mali Dušan, te se nada da će uz pomoć farmaceutskih kompanija uspeti da ga izleči - kaže Ivonin otac Milija Pantelić, penzionisani sudija Okružnog suda u Čačku,

Dakle, sreća je Aćimovićima konačno pokazala lice, ali , to se nikako ne sme ispustiti. Tome je najviše doprineo, kažu i Aćimovići, Miloš Đoković, šef mesne kancelarije u Mojsinju, i čovek koji nije žalio ni vreme ni novac da se priča o Aćimovićima dobije srećan kraj.