Od osam sinova šestoro je đaka
01/09/2008 08:00




DONJI MILANOVAC - Danijela (30) i Zoran Gavrilović (36) iz naselja Krapaćos, šest kilometara udaljenog od Donjeg Milanovca, danas su u školu poveli šest od osam svojih sinova. Slađan (14) kreće u sedmi, Srećko (11) u peti razred, Aleksandar (10) u četvrti, Danijel (devet) u treći, Svetislav (sedam) u prvi razred, a Jovan (šest) u predškolsko odeljenje. Najmlađi Mario i Saša još za školske obaveze nisu stasali.

Poslednjih dana mnogi se žale na skupo opremanje školaraca ili to čuju od svojih prijatelja, čak i kada je u pitanju jedno dete. Kada neko, poput Gavrilovića, treba da opremi njih šestoro, ne čudi da odgovor na svako pitanje započinje sa: „Joj“.
- Teško je, mnogo teško. Kako živimo od socijalne pomoći, dečjeg dodatka i onog što muž kao nadničar zaradi radeći na građevini, u ćumuranama, šumi, možete da zamislite kako nam je bilo teško da samo za knjige izdvojimo 40 hiljada dinara - priča Danijela i objašnjava da je to nešto za šta se za četu njihovih vrlodobrih i dobrih đaka moralo naći sredstava.
- Patike, pantalone, majice i dukserice, kupila sam svima. Za rančeve, međutim, nije bilo para, pa smo kupili samo tri nova, a ostali će morati da nose stare - priča Danijela objašnjavajući da je mnogo više brine to što nije mogla da kupi jakne deci, a bliži se i zima i ne zna od kojih će para obezbediti ogrev kako bi se u dve sobice i kuhinji u maloj prizemnoj kući od lakog materijala u kojoj žive isterala zima.
- Knjige smo, sva sreća, otplaćivali na rate, što nam je olakšalo kupovinu, ali nije to jedini trošak. Treba se pobrinuti i za sveske i za drugi školski pribor koji je deci stvarno potreban - priča ova mlada majka.
Danijela je doskora, dok su deca bila manja pa ih je lakše bilo čuvati, uspevala da kućni budžet dopuni prikupljanjem gljiva i šumskih plodova, ponekad čak nadničarenjem, ali to više ne može. - Puno nas je, treba skuvati, oprati, sačekati, ispratiti, a deca su stvarno dobra i hoće da pomognu. I dobri su đaci iako nemaju neke uslove za rad i učenje.
Otac Zoran je u vreme kada smo posetili ovu porodicu koja, iako živi teško, po smehu i priči dece vidi se da živi i složno, bio na poslu, radio je u šumi za 15 evra dnevnice.
- Kada posla ima, to nam je bolje nego da radi u nekom preduzeću i da na platu od 10-12 hiljada dinara, od koje ne bi mogli da živimo, čekamo i više od mesec dana, ali nema čitave godine posla - žali se Danijela.
Ona priča kako joj je sve teže da zimi i u prvoj i drugoj smeni ispraća decu u školu, posebno ove najmlađe kojima, kad sneg napada, treba prokrčiti put do stanice na kojoj čekaju školski autobus.
Ništa nam nije teško kada su ovako zdravi i veseli, a to i njihovo školovanje najvažnije je i Zoranu i meni - kazala je Danijela Gavrilović, majka ponosna na osam svojih sinova, priznajući da bi im i eventualna pomoć dobrodošla jer i neke prinadležnosti na koje su računali, kao za inat, baš sada za početak školske godine - kasne.




Izvor: Blic.co.yu

Citanja:13