Prosjačeći zarade dnevno 1.500 dinara
27/09/2008 08:00



KRAGUJEVAC - U Kragujevcu je u poslednje vreme sve više prosjaka. Ima ih ispred Saborne crkve, pored groblja, kafane „Balkan“, bivše SDK, kod Štafete, ulaze u kafiće, istrčavaju ispred vozila na raskrsnicama. Građani negoduju, a nadležni malo šta preduzimaju. Prosjačenjem dnevno zarade od 1.000 do 1.500 dinara, što potvrđuje da je to unosan biznis, pa zato i ne čudi što je policijskoj upravi u Kragujevcu pre desetak dana jedan građanin uputio je zahtev da mu se izda dozvola za prosjačenje i to na najprometnijim ulicama u gradu.

- Reč je o hendikepiranoj osobi koja je u Policijsku upravu došla u invalidskim kolicima i podnela zahtev za legalizaciju prošnje i to na najprometnijim ulicama u gradu. Zahtev je, naravno, odbijen u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru, a on upozoren da zbog prosjačenja može da završi u zatvoru - kaže Radivoje Dašić, komandir policijske ispostave u Kragujevcu, i navodi da je nezadovoljna stranka najavila žalbu Strazburu.
Prosjačenje je prekršaj koji se kažnjava kaznom do 20.000 dinara ili zatvorom do 30 dana. Prošle godine policija je podnela smo dve, a tokom ove godine tri prekršajne prijave, od kojih su dvojica povratnika kažnjena sa po deset dana zatvora. Maloletnici se šalju u Centar za socijalni rad, žene i invalide sklanjaju sa ulica.
- „Pruži mi neki dinar“! „Bog te blagoslovio, pomozi imam sitnu decu“! „Daj koju paru za zdravlje tvoje i tvoje porodice“... samo su neke od reči koje prosjaci upućuju Kragujevčanima u prometnim ulicama. U poslednje vreme deca u grupama ili pojedinačno na raskrsnicama kod hale „Jezero“, Velikog parka i na Maloj vagi izleću ispred vozila i od vozača traže novac.
- Daj, bre, neki dinar da kupim hleb, imam petoro sitne dece. Umrećemo od gladi, viče Romkinja sa bebom u naručju, ne starija od 30 godina, u ajprometniji ulica u gradu.
Prilazi joj sredovečna žena i nudi da još kupi dva hleba samo da se skloni sa ulice. Ona odbija i nastavlja da opominje prolaznike, naglašavajući da je rodom sa Kosmeta.
Direktor kragujevačkog Centra za socijalni rad Momir Borić kaže da niko u gradu nema evidenciju o tome koliko njih ovako zarađuje novac.
- Od januara ove godine u prihvatilištu sa prihvatnom stanicom za decu i omladinu, koja se nalazi u Dečjem domu „Mladost“, čiji je kapacitet 12 lica, privremeno zbrinjavamo decu zatečenu u prošnji i skitnji, ne samo iz Kragujevca, već i susednih opština Šumadijskog regiona. U prihvatnoj stanici ih zadržavamo osam, a u prihvatilištu do tri meseca. Zatim ih prebacujemo centrima za socijalni rad u čijoj su nadležnosti, vraćamo roditeljima ili rodbini, smeštamo u hraniteljske porodice i domove bez roditeljskog staranja - kaže Borić.
Slaviša Ž. (56) iz jednog obližnjeg sela autobusom svakodnevno dolazi u Kragujevac i prosi na tri lokacije.
- Pre tri godine lekari su mi odsekli nogu zbog bolesti. I drugu je zahvatila gangrena. Socijala ne može da pokrije osnovne potrebe, da radim ne mogu. U početku mi je bilo neprijatno da tražim novac. Sada nije. Pružim ruku, tek poneko u kutiju ubaci novac. Uglavnom, siću, retko ko u papiru.Tako preživljavam - priča gotovo nečujnim glasom naš sagovornik.
- Mi im ne možemo zabraniti da prose, niti ih bez njihovog pristanka smestiti na sigurnija mesta. Ulica je za njih sloboda. Pojedini prosjače deset do 15 godina - pojašnjava Laketić.




Izvor: Blic.co.yu

Citanja:34