Poštujem zakon, ali ne i globu
28/09/2008 04:00




Ako je po zakonu, a jeste, ja sam spreman da platim kaznu koju mi je država odrezala. Ali ako je po pravičnosti, a ona je na mojoj strani, jer sam sve ove godine poslovao po propisu, spreman sam da idem do kraja, da se odupirem globi, da teram pravdu do poslednje institucije koja mi može pomoći da rešim problem u moju korist, kaže Miloljub Božić (63) iz sela Pilatovići kod Požege.

On je čuveni uzgajivač cveća i osnivač porodičnog gazdinstva „Tikvić“ iz čijih plastenika se godišnje proda preko 500.000 sadnica cvetnog bilja. Pre nekoliko dana na adresu ovog uglednog domaćina i poljoprivrednika stiglo je sudsko rešenje kojim se Božić obavezuje da plati 100.000 dinara kazne, pošto je u njegovoj prodavnici u Pilatovićima pre dve godine zatečena neprijavljena radnica. Ništa za Miloljuba ne bi bilo sporno i platio bi kaznu odmah da se upad inspektora u radnju nije dogodio pod vanrednim okolnostima - u danu kada su njegovu familiju zadesila dva smrtna slučaja. Prodavnicu je na dva sata morao da poveri rođaki koja nije kod njega u radnom odnosu jer su mu dve stalne radnice u to vreme bile na sahranama, a treća na bolovanju.
- Tog 17. oktobra 2006. godine bila je sahrana svekrvi jedne naše radnice koja, logično, toga dana nije ni došla na posao. Ljudski je bilo da i moja snaja Slađana Božić, inače prijavljena kao trgovac u prodavnici, ode na sahranu u komšiluk i koleginici izjavi saučešće. Istog dana u susednom selu Gorobilju bio je pokop i mojoj ujni na koji smo išli sin Zoran, inače vlasnik prodavnice, i ja. Kako je naša treća radnica bila na trudničkom bolovanju, morali smo nekoga da ostavimo u prodavnici da dežura najduže dva sata, jer smo znali da će zbog sahrana narod dolaziti da kupi sveće. Pozvali smo jednu devojku iz komšiluka da nakratko ostane u radnji dok se Slađana ne vrati. Tek što je moja snaja sa svećom u ruci izašla iz radnje, stigla je inspektorka rada iz Požege. Napisala je prijavu da je zatekla nerpijavljenog radnika na osnovu koje nam je sudija za prekršaje odredio kaznu od 100.000 dinara - priča Miloljub Božić.
Za privatnika njegovog kova sto hiljada nisu velike pare. Miloljub to i ne krije. Međutim, tišti ga što su ga inspektori „upecali“ u vreme kada usred nesrećnih okolnosti nije imao koga da ostavi u prodavnici. Tvrdi da od 1990. godine, kada je otvorio radnju, nikada državu nije zakinuo za dinar, nikada nije kasnio s isplatom svojih obaveza, nikada ni minut nije angažovao neprijavljene radnike. Sve do tog 17. oktobra, kada ga je nevolja naterala da prvi put u životu prkosi propisima, a inspekcija ga iznenada posetila. Kasnije je saznao da je kontrola došla po anonimnoj telefonskoj prijavi.
- Sve teškoće kroz koje je Srbija prolazila proteklih godina osetio sam na svojoj koži, jer se to odražavalo na poslovanje prodavnice. Ali ni u vreme najveće krize i besparice nisam kasnio sa namirivanjem obaveza. To svi znaju i lako je proveriti kako je „Tikvić“ poslovao. Za ovih devetnaest godina imao sam desetak radnica koje su izrodile četrnaestoro dece. Svima sam uredno plaćao doprinose, sve su od prvog do poslednjeg dana bile prijavljene. Tokom glavne sezone u proizvodnji cveća, od početka marta do sredine jula, angažujem dvadesetak sezonskih radnika, dakle, još mnogo ljudi jede ‘leba od mog gazdinstva. A to niko neće da uzme u obzir - veli Miloljub.
Razapet između zakona o koji se nesumnjivo ogrešio i pravičnosti koja mu je saveznik, Miloljub je rešen da ide do kraja.
- Neću se miriti sa kaznom, ne zbog sto hiljada dinara, već zbog ukaljanog dostojanstva. Obijaću pragove i tražiti pravdu sve dok budem verovao državi, sudovima, inspektoratima, i da postoje ljudi koji mogu da me razumeju i da mi pomognu. Tek ako ne sretnem nikoga od takvih, utuviću sebi u glavu da ovde pravde nema, mašiti se novčanika i platiti kaznu - odlučan je Miloljub Božić.



Izvor: Blic.co.yu

Citanja:24