Odgovor EU na ekonomsku krizu
05/10/2008 00:00

Pariz -- Lideri četiri najrazvijenije evropske ekonomije pozvali su na fleksibilnost u primeni ekonomskih propisa EU u procesu prevazilaženja globalne finansijske krize.

Oni su se "zvanično zavetovali" da će podržati svoje banke, rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi. Na kraju jednodnevnog evropskog "mini-samita" posvećenog odgovoru na globalnu finansijsku krizu, Sarkozi je kazao da će budžetski propisi EU biti prilagođeni merama za prevazilaženje krize.

Tim propisima sada je utvrđeno da države u kojima je zajedničko sredstvo plaćanja evro održavaju svoj budžetski deficit ispod tri odsto, a celokupni javni dug ispod 60 odsto od bruto nacionalnog proizvoda.

Sarkozi je predložio da se oni prilagode merama koje će pomoći zemljama EU u borbi sa finansijskim potresima koji su se proširili sa njujorškog Vol strita.

Francuski predsednik je dodao da će propisi biti primenjeni tako da odražavaju "vanredne okolnosti" i da će biti ublaženi.

Evropski lideri su u zajedničkom saopštenju posle hitnog samita u Parizu poručili da će preduzeti "sve neophodne mere" da osiguraju bonitet i stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, italijanski premijer Silvio Berluskoni, šef britanske vlade Gordon Braun i Sarkozi pozvali su izvršne organe EU da brzo reaguju i budu fleksibilni u proceni velikih vladinih paketa pomoći bankama.

Oni su naveli da bi ti paketi pomoći trebalo da budu preispitivani samo u slučaju da nekoj banci daju nepravednu prednost.

Izvršni odbori banaka bi trebalo da preuzmu odgovornost za neuspeh svog poslovanja i trebalo bi da se klone velikih nagradnih šema, složili su se evropski lideri.

Dodali su da je važno da vlade "preduzmu brzu akciju kako bi ublažile posledice finansijske krize na naše ekonomije" i složili se da intervenišu sa 30 milijardi evra kako bi se otplatili zajmovi malih i srednjih preduzetnika.

Lideri EU takođe su zahtevali snažnije globalno finansijsko upravljanje i bolju koordinaciju, pozivajući svetske lidere da se sastanu "što je pre moguće" kako bi počeli sa dovođenjem u red bankarskog sektora.

Razgovorima evropskih lidera prisustvovali su i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše i visoki ekonomski zvaničnik EU Žan-Klod Junker.

Braun: Velike banke da budu zaštićene

Evropski samit o globalnoj finansijskoj krizi otvorio je britanski premijer Gordon Braun rečima da velike banke treba da budu zaštićene, kao i da treba učiniti "sve što bude potrebno" da bi se povratila stabilnost.

Braun je pozvao evropske kolege da pošalju poruku da "ne treba dozvoliti da jake, solventne banke propadnu zbog (trenutne) nelikvidnosti".

"Ljudima će biti veoma jasno da će svaka zemlja predstavljena danas ovde učiniti sve što je neophodno da obezbedi stabilnost (ekonomskog) sistema i sigurnost porodicama i preduzetnicima u svim našim zemljama", rekao je Braun, dok je pored njega stajao domaćin samita, francuski predsednik Nikola Sarkozi.

Evropske vlade se, međutim, ne slažu o tome kakva i kolika treba da bude intervencija.

Francuska je predložila da se osnuje fond od 300 milijardi evra za spasavanje banaka koje imaju teškoće; Nemačka smatra da banke same moraju da pronađu način za izlazak iz krize; Britanija je predložila novi fond za pomoć malim preduzetnicima, koji su, kako stvari stoje, najteže pogođene "finansijskom olujom".

Razgovori, kojima prisustvuju i nemačka kancelarka Angela Merkel i italijanski premijer Silvio Berluskoni, održavaju se u trenuktu kada je jasno da se finansijska kriza koja je "opustošila" Vol strit odrazila na realnu ekonomiju i uticala na finansijski pad širom Evrope.

Ono što mnogo više zabrinjava je činjenica da se Evropa ove nedelje nije ujedinjena u naporima da prevaziđe tu krizu. Irska i Grčka su reagovale nezavisno, razbesnevši susede u EU time što su svojim bankama ponudile garancije vlade da bi zaštitile štedne uloge.

To prevazilazi standarde EU, po kojima se garancije daju za prvih 20.000 evra na bankovnom računu, a može i da zabrine štediše u drugim delovima Evrope, koji bi iz tog razloga mogli da premeste novac u banke za koje misle da su sigurnije.

Britanija i drugi su izrazili negodovanje, jer bi taj plan (Grčke i Irske) mogao da naruši pravila o fer konkurenciji.

Merkelova je na samitu istakla nevažnost podela, rekavši da "postoji visok stepen zajedništva" najveće četiri evropske ekonomije da moraju da spreče da se ovakva kriza ponovi.

Merkelova je kazala da političari moraju da se založe da nađu rešenje, ali je i upozorila da "oni koji su izazvali štetu moraju, naravno, da doprinesu" njenom saniranju.

Sarkozi se složio s tim i dodao da je kriza globalni problem koji zahteva globalni odgovor.

"Evropa mora da pokaže želju da predstavi rešenje. To će uveriti svakoga", rekao je francuski predsednik.

Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan, koji se sa Sarkozijem sastao pre samita, rekao je da kriza predstavlja "igranje vatrom" za evro, zajedničkom evropskom valutom već deset godina, kao i da zahteva brz i koordiniran odgovor.

"Moramo da uverimo (ljude) da Evropa preuzima svoje odgovornosti kao SAD", rekao je on.

"Važno je da se istakne da evropske zemlje neće postupati svaka sama za sebe, već koordinirano", kazao je Stros-Kan novinarima nakon jednosatnog sastanka sa Sarkozijem u Jelisejskoj palati.